LIČNA MISIJA I CILJEVI

Lična misija

Kao proaktivni i ljudi od inicijative, izražavamo šta želimo da budemo (karakter) i šta želimo da radimo (doprinosi i postignuća) u životu.

Na osnovu toga možemo napisati izjavu o ličnoj misiji, odnosno lični stav.

Misija predstavlja pravac kome težimo, ona odgovara na pitanje kuda idemo.

Kao i u organizaciji, tako i za ličnu misiju definišemo one stvari kojima generalno težimo. Misiju konkretizujemo kroz ciljeve i strategije.

Odlike dobro formulisane misije su: sažetost, prilagodljivost i posebnost.

* Sažetost – Kratke i uprošćene izjave o misiji su lake za razumevanje i pamćenje. Sažetost je dokaz jasnog mišljenja.

Što je definisana misija duža i komplikovanija, veća je verovatnoća da neće biti ostvarena.

* Prilagodljivost – Tokom vremena prisutni su uticaji koji mogu dovesti misiju u fazu neizvesnosti njenog ostvarenja. Ukoliko je misija elastičnija, veća je verovatnoća njene održivosti na duže staze.

* Posebnost – Ono što želimo i čemu težimo treba da bude nekonvencionalno u odnosu na želje i težnje drugih.

Ukoliko postavljate ličnu misiju, potrebno je da se na nju vraćate nekoliko puta godišnje kako biste se podsetili toga zašto radite neke stvari.

Neki od primera lične misije su sledeće formulacije.

Postati najuspešniji u karijeri menadžera.
Postati bogat.
Postati slavan.

Lični ciljevi

Ličnu misiju, koju smo definisali u prethodnom koraku, ostvarujemo tako što postavljamo ciljeve: nedeljne, mesečne, godišnje, višegodišnje. Proces postavljanja ciljeva ima sledeće korake.

Formulišemo misiju.
Pretvorimo misiju u ciljeve.
Dodelimo ciljevima prioritete.
Fokusiramo se na merljive ciljeve.
Revidiramo ciljeve u određenom vremenskom intervalu – nedeljno, mesečno ili u nekoj drugoj dinamici.
Revidiramo misiju na šest meseci.

Za postavljanje ciljeva najbolje je koristiti SMART metodu. SMART model znači da svaki cij koji postavimo treba da bude:

S – specific, cilj mora biti specifičan,
M – measurable, cilj mora biti merljiv, jer kako ćemo pratiti ostvarenje našeg cilja, ako ne možemo znati dokle smo stigli,
A – achievable, cilj mora biti izazovan, ali ostvarljiv, što znači da ne treba biti previše jednostavan i lak, ali ne treba biti ni nemoguće ostvariti ga,
R – relevant, cilj mora da bude relevantan, to jest da doprinosi ostvarenju naše vizije,
T – time limited, vremenski ograničen, odnosno mora da postoji rok do koga treba da se realizuju naši ciljevi.

Takođe, još jedna metoda koja se koristi za postavljanje ciljeva je BSQ (Big – Small –Quik).

B – (think BIG) – Prvi korak u ovoj metodi zahteva da se razmisli šta je to „veliko“ što biste želeli da ostvarite u budućem periodu (kroz naredne mesece ili godine). Napišite šta je to čemu se nadate da ćete postići, na primer: „Želim da sledeće godine radim na boljoj poziciji u firmi“.

Nije važno da li je cilj dostižan ili nije, bitno je da zamislite nešto veliko, a kroz naredne korake da konkretizujete akcije koje će vas dovesti do cilja.

S – (act SMALL) – U okviru ovog koraka potrebno je nabrojati sve aktivnosti koje bi vas dovele do vašeg cilja. Potrebno je biti što detaljniji, jer drugačije nećete imati sliku o tome kojim putem treba da krenete.

Ukoliko posmatramo u odnosu na prethodno navedeni cilj, to može biti: usavršavanje stranog jezika, pohađanje kurseva iz konkretne oblasti u kojoj se posao obavlja, sticanje licenci i međunarodnih sertifikata, dodatno zalaganje na poslu…

Q – (move Quik) – Predstavlja korak u kome se definišu rokovi za svaku od aktivnosti pojedinačno. Rokovi su neophodni kako biste se ponašali odgovorno u ostvarenju svog cilja.

Razmišljajte kao uspešan čovek – Ukoliko želite da budete uspešni, morate i misli da usmeravate u tom pravcu.

Uspešni ljudi znatan deo svog vremena provode u razmišljanju o svom cilju, vizualizujući način na koji bi ga ostvarili.

Navike se moraju podrediti cilju ukoliko se zaista želi doći do njega, uspostavljanjem discipline i fokusiranosti u svakodnevnom životu.

Organizovanje i reorganizovanje celokupnog života, od prihoda, investicija i troškova za uspešne ljude ne predstavlja težinu, jer je cilj iznad svake navike.

Sakupljati ili trošiti?

Samo nekolicina ljudi razmišlja o štednji novca kojim raspolaže, dok ostali razmišljaju o tome kako novac kojim raspolažu da potroše na stvari koje možda neće ni pronaći svoju svrhu.

Tokom 2002. godine skoro 1,5 miliona stanovnika SAD je proglasilo lično bankrotstvo kao posledicu trošenja mnogo većih iznosa novca od onoga što su u mogućnosti da plate.

Preuzmite kontrolu nad svojim finansijskim životom Finansijski život svakog pojedinca je isključivo sopstvena odgovornost.

U zavisnosti od pristupa tom segmentu života, zavisiće i ishod koji će neko snositi. Većina uspešnih ljudi je uložila mnogo vremena i truda da bi došla do nivoa na kome se trenutno nalazi. Bogaćenje preko noći nije pristup koji preferiraju, kao ni ulaženje u visokorizične poslove.

Uz pomoć strpljenja i razmišljanja na duge staze ostvarili su svoje ciljeve.

Uspeli su da sebe disciplinuju da zarađeni novac izdvajaju i akumuliraju tokom dugog vremenskog perioda.

Zbog ovakvog pristupa, njihovo bogatstvo se sa godinama samo uvećava.

Istinski bogati ljudi su razvili nivo postepenog bogaćenja, ne razmišljajući o načinima kako da preko noći iznos svoje imovine uvećaju nekoliko puta uz pomoć sumnjivih poslovnih aranžmana.

Da biste stekli i sačuvali svoje bogatstvo, morate se pridržavati dva pravila.

* Pravilo broj jedan: nemojte gubiti novac ili ga trošiti na nepotrebne stvari.

* Pravilo broj dva: ukoliko ikada padnete u iskušenje da se odlučite za ulazak u neki sumnjivi poslovni aranžman, pogledajte pravilo broj jedan.

Bogati ljudi provode mnogo više vremena u razmišljanju o svojim finansijama od osoba koje čitav život prožive u siromaštvu

Prosečna odrasla osoba provede dva do tri sata mesečno razmišljajući o svom novcu, a to se dešava najčešće u trenucima kada treba platiti račune ili ratu kredita. Prosečna osoba koja je sama stvorila svoje trenutno bogatstvo, sa druge strane, provodi 20 do 30 sati mesečno razmišljajući, proučavajući i planirajući svoje finansije.

Pošto će i sama činjenica da ste počeli da se fokusirate na svoj novac u znatnoj meri poboljšati kvalitet vaših odluka u vezi sa njim, jasno je da će osobe koje provode više vremena u planiranju svojih finansija imati i bolje rezultate.

Potrošnja se lako povećava u skladu sa povećanjem prihoda kojima raspolažemo, ali treba imati na umu da, ukoliko potrošnja neosnovano raste, može vrlo lako prevazići prihode kojima se raspolaže.

Ukoliko se troši sav novac kojim se raspolaže, dolazak do faze kojoj uspešni ljudi posvećuju dosta svog vremena i odricanja biće teško dostižan.

Autor teksta

Goran Krstić