NEOPHODNE VEŠTINE I ZNANJA ZA ZAPOČINJANJE BIZNISA

Da li ste rođeni preduzetnik?

Opredeljenje da se bavite sopstvenim biznisom zahteva puno obaveza, veština i volju za uspehom. Ne postoji test koji će vam reći da li ćete uspeti ili ne. Čak ni dobra biznis edukacija nije garancija za uspeh.

Ugledni biznis časopis Forbs je sastavio kratku listu pitanja koja mogu da vam pomognu pre nego što donesete konačnu odluku:

  • Šta Vas motiviše? Ako ste fokusirani na rešavanje realnog problema i verujete da to možete da iznesete bolje od drugih, posedujete pravu preduzetničku logiku.

  • Ko će biti šef? Kada započinjete biznis, više ne kontrolišete situaciju. Verovatno nećete imati slobodu kojoj se nadate. Kontrolisaće Vas Vaši kupci, investitori, dobavljači – i Vi lično ste odgovorni svima njima, sve vreme.

  • Da li posedujete menadžersko ili inženjersko iskustvo? Poželjno je da imate veštinu upravljanja zaposlenima i trgovcima pre nego što započnete biznis. Takođe bi trebalo da poznajete svoju granu do detalja.

  • Koji je vaš lični stil? Ako ste osoba koja voli stabilnost i kontrolu, ili ako preferirate da vam sve ide po planu, vratolomna vožnja kao što je novi biznis možda nije prava stvar za vas. Svaki biznis u početku ima uspone i padove i mnoštvo neočekivanog.

Ne postoji nikakav recept za to kako se postaje uspešan preduzetnik, niti „formula” koju bismo mogli preporučiti, pokretanje biznisa je korak koji zahteva određene veštine i znanja iz raznih oblasti života.

U nastavku možete pročitati listu karakteristika koje mogu da oslikavaju profil uspešnog preduzetnika, nakon čega će vam biti jasno koliko je preduzetništvo u stvari složen proces.

Na osnovu primera iz prakse uspešnih preduzetnika, može se sastaviti lista karakteristika koja oslikava profil uspešnog preduzetnika:

  • osećaj za realnost,
  • samopouzdanje,
  • staloženost,
  • izražena sposobnost analitičkog razmišljanja,
  • otpornost – sposobnost da se povratite i posle neuspeha,
  • spremnost preuzimanja rizika,
  • umeti živeti u neizvesnosti,
  • istrajnost,
  • strpljenje,
  • odlučnost,
  • fleksibilnost,
  • motivacija,
  • sposobnost dobre organizacije,
  • sposobnost uočavanja detalja,
  • spremnost da se uči od drugih,
  • otvorenost za nove ideje,
  • pouzdanost,
  • stalno traganje za novim šansama,
  • orijentisanost na budućnost,
  • težnja ka boljitku,
  • tržišna orijentacija,
  • umeće vrednovanja svojih saradnika,
  • marljivost i prihvatanje svih poslova.

Lične karakteristike preduzetnika su najvažnije u fazi započinjanja biznisa, posle osnivanja biznisa sposobnost učenja iz iskustva postaje značajnija karakteristika, a rast i razvoj biznisa zavisi od stečenog iskustva, znanja i sposobnosti prilagođavanja uticajima iz okruženja.

Naravno, najvažnija je dobra poslovna ideja, proizvod ili usluga koji imaju tržišni potencijal, kao i resursi neophodni da se ta ideja realizuje.

Rizik kao ključan sastojak uspeha

Gotovo je sigurno da niko nije postao uspešan preduzetnik ako u svom poslu nije prošao kroz rizike i gubitke, uspone i padove.

Važi pravilo – ko ne rizikuje, taj i ne dobija. Spremnost na rizik je neka vrsta talenta koji se u svetu veoma ceni. Samim tim, za uspešnog preduzetnika je važno da nauči da se nosi sa neizvesnošću i sa rizicima. Bez bar malo rizika često uskraćujemo sebi uspeh i njime postignuto zadovoljstvo.

Šta je sve poželjno znati pre osnivanja biznisa:

  • odmah prilikom započinjanja biznisa morate da razmišljate i o načinu izlaska iz njega;

  • mali biznis teško sebi može da priušti dugovanja;

  • je tržište surovo;

  • je neophodno dosta znanja;

  • znanje upravljanja malim biznisom i znanje struke kojom ćete se baviti su različita znanja, kao noć i dan;

  • su zajmovi vladinih agencija i banaka ograničeni;

  • osim vas, niko ne brine o Vašem biznisu;

  • je Vaša sposobnost da ubedite druge ključna za Vaš uspeh;

Prilikom pokretanja sopstvenog biznisa, osim tržišnih uslova koje preduzetnik najčešće prilično dobro ispita, neizbežno je sagledavanje i pravno-poreskog okruženja budućeg poslovanja.

Među početnicima u biznisu postoje dve karakteristične grupe. Prvi su oni koji razmišljaju na taj način da oni samo treba da rade svoj posao, a sav administrativni posao prepuštaju knjigovodstvenoj agenciji, i drugi, koji razmišljaju na taj način da žele svu administraciju da rade sami, sve u skladu sa propisima, i ne žele da rizikuju i zbog greške knjihgovodstvene agencije plaćaju kazne.

Obe navedene grupe predstavljaju krajnost u shvatanju potrebe za poznavanjem propisa. Razmišljanje da se celokupna „papirologija” prepusti knjigovodstvenoj agenciji, ili nekoj drugoj organizaciji, nije prihvatljivo, jer početnik je taj koji u biznisu kreira poslovnu promenu, zaključuje ugovore i potpisuje svu neophodnu dokumentaciju.

Knjigovodstvena agencija, knjigovođa ili neka treća vrsta savetnika može biti od velike pomoći, ali odgovornost je ipak prvenstveno na samom preduzetniku.

Takođe, i postavljanje zahteva da se svi propisi u potpunosti poštuju, kao i prvo navedeno razmišljanje, sigurno otežavaju put ka uspehu. Rešenje se, kao i u mnogim drugim životnim situacijama, nalazi negde između navedene dve krajnosti.

Svaki početnik u biznisu bi trebalo da poznaje osnovne propise zemlje u kojoj obavlja delatnost, barem do nivoa koji mu omogućava nesmetanu orijentaciju u poslovanju.

Osnovni zakoni koje je, kao preduzetnik, neophodno poznavati su:

  • Zakon o obligacionim odnosima – ovaj propis bi trebalo da zna svaki poslovni čovek, jer se njime regulišu svi ugovorni odnosi koji su osnova poslovanja svakog preduzetnika;

  • Zakon o opštem upravnom postupku – omogućava uvid u opšta pravila komuniciranja između preduzetnika, sa jedne strane, i države, sa druge strane;

  • Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o porezu na dobit preduzeća
    – regulišu postupke i načine oporezivanja preduzetnika, odnosno njihovih preduzeća i preduzetničkih radnji;

  • Zakon o porezu na dodatu vrednost – jedan je od poreskih zakona čija se primena odnosi na privredne subjekte koji su u sistemu PDV-a, ali o njegovim implikacijama moraju voditi računa i oni koji nisu u tom sistemu;

  • Zakon o fiskalnim kasama – svi preduzetnici koji u sklopu svog poslovanja imaju maloprodaju (posluju sa fizičkim licima) obavezni su da imaju fiskalnu kasu i da izdaju kupcu fiskalni račun za svaku kupovinu. Odnosno, imaju obavezu evidentiranja svakog prometa ostvarenog na malo ili veliko, bilo da je u pitanju fizičko lice ili druga firma.

  • Zakon o radu – zakon koji reguliše oblast radnih odnosa;

  • Zakon o privrednim društvima – ovo je bazični propis na osnovu kojeg se registruje i obavlja određena delatnost.
Autor teksta
Nemanja Ilin