Opredeljenje da se bavite sopstvenim biznisom zahteva puno obaveza, veština i volju za uspehom. Ne postoji test koji će vam reći da li ćete uspeti ili ne. Čak ni dobra biznis edukacija nije garancija za uspeh.
NEOPHODNE VEŠTINE I ZNANJA ZA ZAPOČINJANJE BIZNISA
Da li ste rođeni preduzetnik?
Ugledni biznis časopis Forbs je sastavio kratku listu pitanja koja mogu da vam pomognu pre nego što donesete konačnu odluku:
- Šta Vas motiviše? Ako ste fokusirani na rešavanje realnog problema i verujete da to možete da iznesete bolje od drugih, posedujete pravu preduzetničku logiku.
- Ko će biti šef? Kada započinjete biznis, više ne kontrolišete situaciju. Verovatno nećete imati slobodu kojoj se nadate. Kontrolisaće Vas Vaši kupci, investitori, dobavljači – i Vi lično ste odgovorni svima njima, sve vreme.
- Da li posedujete menadžersko ili inženjersko iskustvo? Poželjno je da imate veštinu upravljanja zaposlenima i trgovcima pre nego što započnete biznis. Takođe bi trebalo da poznajete svoju granu do detalja.
- Koji je vaš lični stil? Ako ste osoba koja voli stabilnost i kontrolu, ili ako preferirate da vam sve ide po planu, vratolomna vožnja kao što je novi biznis možda nije prava stvar za vas. Svaki biznis u početku ima uspone i padove i mnoštvo neočekivanog.
Ne postoji nikakav recept za to kako se postaje uspešan preduzetnik, niti „formula” koju bismo mogli preporučiti, pokretanje biznisa je korak koji zahteva određene veštine i znanja iz raznih oblasti života.
U nastavku možete pročitati listu karakteristika koje mogu da oslikavaju profil uspešnog preduzetnika, nakon čega će vam biti jasno koliko je preduzetništvo u stvari složen proces.
Na osnovu primera iz prakse uspešnih preduzetnika, može se sastaviti lista karakteristika koja oslikava profil uspešnog preduzetnika:
- osećaj za realnost,
- samopouzdanje,
- staloženost,
- izražena sposobnost analitičkog razmišljanja,
- otpornost – sposobnost da se povratite i posle neuspeha,
- spremnost preuzimanja rizika,
- umeti živeti u neizvesnosti,
- istrajnost,
- strpljenje,
- odlučnost,
- fleksibilnost,
- motivacija,
- sposobnost dobre organizacije,
- sposobnost uočavanja detalja,
- spremnost da se uči od drugih,
- otvorenost za nove ideje,
- pouzdanost,
- stalno traganje za novim šansama,
- orijentisanost na budućnost,
- težnja ka boljitku,
- tržišna orijentacija,
- umeće vrednovanja svojih saradnika,
- marljivost i prihvatanje svih poslova.
Lične karakteristike preduzetnika su najvažnije u fazi započinjanja biznisa, posle osnivanja biznisa sposobnost učenja iz iskustva postaje značajnija karakteristika, a rast i razvoj biznisa zavisi od stečenog iskustva, znanja i sposobnosti prilagođavanja uticajima iz okruženja.
Naravno, najvažnija je dobra poslovna ideja, proizvod ili usluga koji imaju tržišni potencijal, kao i resursi neophodni da se ta ideja realizuje.
Rizik kao ključan sastojak uspeha
Gotovo je sigurno da niko nije postao uspešan preduzetnik ako u svom poslu nije prošao kroz rizike i gubitke, uspone i padove.
Važi pravilo – ko ne rizikuje, taj i ne dobija. Spremnost na rizik je neka vrsta talenta koji se u svetu veoma ceni. Samim tim, za uspešnog preduzetnika je važno da nauči da se nosi sa neizvesnošću i sa rizicima. Bez bar malo rizika često uskraćujemo sebi uspeh i njime postignuto zadovoljstvo.
Šta je sve poželjno znati pre osnivanja biznisa:
- odmah prilikom započinjanja biznisa morate da razmišljate i o načinu izlaska iz njega;
- mali biznis teško sebi može da priušti dugovanja;
- je tržište surovo;
- je neophodno dosta znanja;
- znanje upravljanja malim biznisom i znanje struke kojom ćete se baviti su različita znanja, kao noć i dan;
- su zajmovi vladinih agencija i banaka ograničeni;
- osim vas, niko ne brine o Vašem biznisu;
- je Vaša sposobnost da ubedite druge ključna za Vaš uspeh;
Prilikom pokretanja sopstvenog biznisa, osim tržišnih uslova koje preduzetnik najčešće prilično dobro ispita, neizbežno je sagledavanje i pravno-poreskog okruženja budućeg poslovanja.
Među početnicima u biznisu postoje dve karakteristične grupe. Prvi su oni koji razmišljaju na taj način da oni samo treba da rade svoj posao, a sav administrativni posao prepuštaju knjigovodstvenoj agenciji, i drugi, koji razmišljaju na taj način da žele svu administraciju da rade sami, sve u skladu sa propisima, i ne žele da rizikuju i zbog greške knjihgovodstvene agencije plaćaju kazne.
Obe navedene grupe predstavljaju krajnost u shvatanju potrebe za poznavanjem propisa. Razmišljanje da se celokupna „papirologija” prepusti knjigovodstvenoj agenciji, ili nekoj drugoj organizaciji, nije prihvatljivo, jer početnik je taj koji u biznisu kreira poslovnu promenu, zaključuje ugovore i potpisuje svu neophodnu dokumentaciju.
Knjigovodstvena agencija, knjigovođa ili neka treća vrsta savetnika može biti od velike pomoći, ali odgovornost je ipak prvenstveno na samom preduzetniku.
Takođe, i postavljanje zahteva da se svi propisi u potpunosti poštuju, kao i prvo navedeno razmišljanje, sigurno otežavaju put ka uspehu. Rešenje se, kao i u mnogim drugim životnim situacijama, nalazi negde između navedene dve krajnosti.
Svaki početnik u biznisu bi trebalo da poznaje osnovne propise zemlje u kojoj obavlja delatnost, barem do nivoa koji mu omogućava nesmetanu orijentaciju u poslovanju.
Osnovni zakoni koje je, kao preduzetnik, neophodno poznavati su:
- Zakon o obligacionim odnosima – ovaj propis bi trebalo da zna svaki poslovni čovek, jer se njime regulišu svi ugovorni odnosi koji su osnova poslovanja svakog preduzetnika;
- Zakon o opštem upravnom postupku – omogućava uvid u opšta pravila komuniciranja između preduzetnika, sa jedne strane, i države, sa druge strane;
- Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o porezu na dobit preduzeća
– regulišu postupke i načine oporezivanja preduzetnika, odnosno njihovih preduzeća i preduzetničkih radnji; - Zakon o porezu na dodatu vrednost – jedan je od poreskih zakona čija se primena odnosi na privredne subjekte koji su u sistemu PDV-a, ali o njegovim implikacijama moraju voditi računa i oni koji nisu u tom sistemu;
- Zakon o fiskalnim kasama – svi preduzetnici koji u sklopu svog poslovanja imaju maloprodaju (posluju sa fizičkim licima) obavezni su da imaju fiskalnu kasu i da izdaju kupcu fiskalni račun za svaku kupovinu. Odnosno, imaju obavezu evidentiranja svakog prometa ostvarenog na malo ili veliko, bilo da je u pitanju fizičko lice ili druga firma.
- Zakon o radu – zakon koji reguliše oblast radnih odnosa;
- Zakon o privrednim društvima – ovo je bazični propis na osnovu kojeg se registruje i obavlja određena delatnost.
Autor teksta
Nemanja Ilin